Чувајмо језик и обичаје наше средине

У савременом свету којекаквих чуда технике човек није лишен основних социолошких потреба за дружењем, комуникацијом, разменом искустава и знања. Свет младих данас у великој мери дефинишу друштвене мреже, али виртуелна група не пружа прави осећај припадности заједници. Када се којим случајем екран мобилног телефона искључи на длану једног адолесцента, он углавном погледом потражи пријатеље и вршњаке.

У тренуцима између два напајања батерија мобилних апарата ученици Економске школе Пирот првог разреда истраживали су о обичајима сојих предака. Проучавање дела народне књижевности подстакло их је на истраживање и бележење обичаја протеклих времена. Ученици су од времешних казивача из различитих села из околине Пирота слушали и, онако како чују, локалним говором записивали о веровањима, обичајима, „адетима“. Након рада на терену ученици су прибележени материјал читали на редовном часу посвећеном локалним народним умотворинама а онда су најуспелији радови читани и на књижевној вечери уприличеној под називом „Чувајмо језик и обичаје наше средине“.

Заинтересовани ученици у публици могли су да чују о обичајима који су везани за просидбу, венчање, рођење детета, како се славило, забављало на поселима, удварало, која јела су се и како спремала…Шаролика приказа давних времена указала се пред публиком а слику света од пре стотинак година  употпунила је неколицина црно-белих фотографија , сачуваних визуелних трагова прошлих времена, које су ученици истргли из породичних албума и били вољни да прикажу на скромној изложби.

Након прочитаних записа чула се и песма даровитих ученица па развила дискусија о значају очувања локалног говора, о концизности и економичности пиротских израза који су непреводиви  на стандардни књижевни језик. У дискусији су учествовали и присутни професори историје и српског језика и књижевности,

Задовољство наставника је вишеструко: ученици су оживели интересовање за обичаје и језик своје средине, анализирали карактеристике локалног огвора и упоређивали са стандардним језиком, активно слушали своје саговорнике и бележили те сачували од заборава понеко зрнце прошлости. Оно што је нарочито лепо то је да је овим активностима остварен контакт две генерације које су, у ово наше време, удаљене светлосним годинама. А телефони су све време били искључени.