Трговачка школа Пиротске трговачке омладине

У Београду је 1880. године, основана Београдска трговачка омладина у циљу добробити и развоја трговине и формирања трговачког подмлатка. Осамдесетих и деведесетих година XIX века оснивају се удружења трговачке омладине и у другим местима Србије, па тако и у Пироту, састављена од виђенијих трговаца Пирота.

Чланови Пиротске трговачке омладине 1899. године

Пиротска трговачка омладина радила је у складу са Правилима Савеза трговачких и трговачко-занатлијских омладина у Kраљевини. Радом Пиротске трговачке омладине руководио је Управни одбор кога је бирила Скупштина. Пиротска трговачка омладина бавила се различитим питањима, спортском и културном активношћу. Школовање трговачког подмлатка био је један од примарних циљева постојања Удружења трговачке омладине.

У статистичком извештају директора Трговачке школе пиротске трговачке омладине, Драгослава Ћирића, за 1929/30. годину, који је упућен Министарству трговине и индустрије, каже се да је Трговачка школа пиротске омладине основана 1911. године, а обновљена 1923. године. Школом је управљао школски одбор, који је биран на скупштини Пиротске трговачке омладине. Школски одбор је вршио упис ученика, предлагао је наставно особље, састављао извештаје о раду и успеху Школе, изрицао казну ученицима, прописивао правилнике за ученике. Школа је имала статус приватне школе јер је финансирана од стране Пиротске трговачке омладине. Извори прихода били су и: школарине и уписнине ученика, чланарине чланова пиротске трговачке омладине, помоћ трговачког удружења, помоћ добротвора, приходи од забава, помоћ Министарства трговине и индустрије, помоћ Моравске бановине. Трговачка школа никада није имала своју зграду већ је користила учионице у згради Основне школе “Свети Сава” у Тијабари.

Школска година почињала је у септембру а завршавала се у мају. Настава је трајала четири године. Одвијала се само недељом и у дане када су радње биле затворене. На крају школске године ученици су полагали годишњи испит из свих предмета, пред комисијом и изасланицима Министарства трговине и индустрије или Банске управе из Ниша. На испите су позивани чланови Школског одбора и виђенији грађани и трговци Пирота, који су својим прилозима помагали рад школе. Резултати са годишњих испита саопштавани су на Видовдан. Предмети који су изучавани у Трговачкој школи пиротске трговачке омладине били су:

1. Српски језик (српскохрватски-словеначки језик)
2. Kраснопис
3. Рачун
4. Kњиговодство
5. Kореспонденција
6. Трговачко право
7. Менично право
8. Географија
9. Стечајно право
10. Рачуница
11. Географија са историјом
12. Хигијена
13. Историја
14. Географија
15. Наука о трговини
16. Познавање робе

 У систему оцењивања коришћене су оцене: одличан (5); врло добар (4); добар (3); довољан (2) и рђав (1). У појединим годинама није постојала оцена рђав (1), већ је оцена довољан (2) била недовољна. Ученици су на почетку школске године добијали књижице у којима се водила евиденција о постигнутом успеху, владању и изостанцима. Са успехом ученика и њиховим владањем морали су бити упознати и послодавци ученика.

Школа је уживала већи углед од Трговачко-занатске школе, која је у то време радила, јер је школовање у Трговачкој школи трајало четири године, изучавани су озбиљнији програми, а и наставни кадар је био квалитетнији, због бољег плаћања у тој школи. Уписивање занатлијских и трговачких помоћника истовремено у две школе, Трговчако-занатску и Трговачку школу пиротске трговачке омладине, са различитим статусом и различитим планом и програмом, стварало је доста проблема, јер су ученици у току године прелазили из једне у другу школу. Министар трговине и индустрије решио је овај спор тако да су Трговачку школу пиротске трговачке омладине могли похађати само трговачки ученици и помоћници, а Трговачко-занатској школи промењен је назив у Општа занатска школа. Општа занатска школа уписивала је и школовала занатлијске ученике.

Сведочанство о завршеној Трговачкој школи Пиротске трговачке омладине школске 1932/33. године

Школу Пиротске трговачке омладине похађали су само дечаци. Сви ученици су пре почетка школовања морали да имају склопљен уговор са послодавцем којим су уређивани међусобни односи и обавезе. Наставничко особље бирао је Школски одбор са Управним одбором на почетку сваке школске године. Хонорари наставника били су већи у односу на друге школе, па је и њихов квалитет био бољи. Управитеља школе такође је постављао Школски одбор. Први управитељ Трговачке школе пиротске трговачке омладине био је Драгослав Ћирић.