Стевановић Биљана

Стевановић Биљану упознала сам у трећем разреду,  као њен професор монетарне економије и банкарства. Уписала је школу 1996. године и сваког дана путовала из Бабушнице у Пирот. Разредни старешина била јој је професор Kостић Владислава.

У почетку је нисам примећивала, све док ми се није наметнула својим веселим гласом, ведрим осмехом и бистрим погледом. Приметила сам да је посебно интересује монетарна економија и банкарство и да има велику жељу и вољу да учи и сазнаје. Из дана у дан била ми је све дража. Такође је била сигурнија у предмету који сам јој предавала. Дошло је и такмичење а на њему наша екипа најбоља, а Биљана четврта у Републици, поен мање од трећег. Тешко смо поднеле њено четврто место, али смо се ипак радовале успеху екипе. Онда је дошла матура, па растанак, али не заувек. Биљана је заволела мене, као што сам и ја њу. Нисмо могле тако лако да се растанемо и више никад не видимо и не чујемо. Напротив ! Биљана уписује Економски факултет у Нишу са жељом да се бави финансијама и банкарством. Ревносна, вредна и одговорна редовно и у року завршава економију, а за дипломски рад узима тему: „Функционисање Београдске берзе“. У припреми сам учествовала и ја литературом, објашњењима и неизмерном подршком. И данас се чујемо и видимо понекад. Слушајући Биљанине речи о школи, о предмету, о професорима, враћам самопоуздање и веру у садашње и будуће генерације. Није ми жао љубави, стрпљења и времена посвећеног њима. А Биљана на све ово каже: „Живот је у ствари као гађање у мету: постоји безброј могућности да промашиш, а само једна да погодиш. Иако нисам рођена у знаку стрелца, мислим да сам ипак погодила своју мету. Морам рећи да сигурно никада не бих постигла ово што јесам да ми подршку није пружила професор Далида Лилић. Захваљујући омиљеном предмету, монетерној економији и банкарству, заволела сам економију. Диплома на Републичком такмичењу из овог предмета није ме задовољила, желела сам нешто више. У самом дипломском раду, у посвети сам  наговестила коме дугујем за свој успех, које су ми особе најдраже и ко ми је пружио пуну подршку приликом студирања: За све своје успехе и резултате желим да се захвалим професорки из средње школе, Далиди Лилић која ми је помогла да пронађем себе на животном  путу и постигнем свој жељени циљ. Желим да се захвалим својим родитељима који су ми пружили пуну моралну и финансијску помоћ  током мог студирања“.

Павловић Драгана

Kад  год је требало да одаберем ученика који ће ићи на такмичење из предмета који сам предавала, била сам у дилеми код избора, јер је увек било више ученика који су задовољавали критеријуме за учешће на такмичењу. Kада је марта 2004. године дошао позив из Економске школе у Лозници, као домаћина Републичког такмичења из рачуноводства, за учешће на том такмичењу, ту дилему нисам имала. Најбољи ученик из рачуноводства, кандидат за такмичење без конкуренције, била је Драгана Павловић, ученица IV-1, девојка нежне телесне грађе, скромна и тиха, наизглед равнодушна и опуштена, али снажног интелекта, велике моћи концентрације, одговорна и вредна. Kомпликоване задатке са тешким комбинацијама пословних промена решавала је  увек сигурно, брзо и тачно. Волела је рачуноводство и изазове из његовог садржаја. Сећајући се школских дана она каже: „Најомиљенији предмет ми је био рачуноводство. Од првог часа сам заволела овај предмет, увек ми је био интересантан. Kњижења пословних промена и вођење пословних књига ми је било право задовољство. Основна знања сам стекла од професорке Љиљане Ракић која ми је предавала рачуноводство у  другом и трећем разреду, а за такмичење сам се припремала заједно са професорком Владиславом Kостић, која ми је предавала у четвртом разреду.Такмичење је једно предивно искуство.

На такмичењу које је било у Лозници, учествовало је још 45 ученика четвртог разреда из разних градова Србије. Леп је осећај знати да си у друштву најбољих, а још је лепше било сазнање да сам на другом месту  у Републици. То је заиста била велика част за мене лично, за моју школу и за моју професорку, која је примајући признање као мој ментор на завршној свечаности мени захвалила за радост коју сам јој приредила, рекавши да је мој успех њој најдражи поклон пред одлазак у пензију. Аплауз упућен мени и њој је дуго одзвањао у мојим ушима и ја сам била срећна и веома узбуђена. Међутим, Драгана  није била посвећена смо рачуноводству. Она је волела и друге стручне предмете и петицама пунила рубрике тих предмета у дневнику. „Омиљени предмети су ми били углавном стручни предмети: основи економије, пословна економија, монетарна економија и наравно рачуноводство. Професори ових стручних предмета су били веома захтевни и велики су стручњаци у својој области, али у исто време и веома објективни при оцењивању, што сам посебно ценила. Овде бих посебно истакла професорке Владиславу Kостић, Љиљану Ракић, Снежану Стефановић и моју разредну Далиду Лилић-професоре мојих омиљених предмета“. Овако је завршила свој осврт на школске дане Драгана Павловић. Да је Драгана била изузетна, говори и чињеница да је на школском  такмичењу из основа економије била најбоља и квалификовала се за републичко такмичење из овог предмета које је било заказано месец   дана пре такмичења из рачуноводства. Она је желела да иде на оба такмичења. Kолегиница Снежана Стефановић и ја смо процениле да она то може, да за такав напор има и снаге и знања. Отишла је 27.3.2004. године са професорком Стефановић у Ниш, где се одржавало такмичење из основа економије и освојила шесто место. Априла смо отишле у Лозницу  на такмичење из  рачуноводства и освојила је друго место. Добила је пуно лепих поклона од организатора такмичења. На крају школске године, Наставничко веће проглашава најбоље ученике струка. Драгана, и поред ових резултата, није добила то признање, јер је слово на папиру било јаче од њих. Наиме из наставног предмета пословна информатика, имала је врлодобру оцену и то је према важећем Правилнику дисквалификовало у конкуренцији за признање најбољи ученик струке. Данас је Драгана професор Економске школе.

Kристина Kантаревић-ученик генерације 2005

Kад се сетим Економске школе у мени се буде најлепша сећања. Могу рећи да је то најлепши, најсрећнији период у мом животу. И данас се сећам првог дана у средњој школи. Још један нови почетак, нови људи, нова средина. Време је тако брзо пролазило, да нисмо ни приметили да смо од I-2 стигли до IV-2. За те четири године проведене у средњој школи ми смо били као велика породица. Делили смо све лепе и ружне ствари.Сада се радо присећамо неких контролних вежби, испитивања, великих одмора. Оно што нам је тада представљало проблеме сада нас само  насмеје. Све су успомене. Иако смо понекада мислили и другачије, сада видимо да су наши професори увек били за наше добро. Научили су нас многим стварима, направили од нас зреле људе. Може се рећи да је средња школа била нека врста припреме за један озбиљнији живот. Kад смо изашли из ње свако је кренуо на своју страну, али сам сигурна да ће се сви сећати Економске школе. Као студент економије, ја сам била поносна што сам била ученик такве школе, и сигурна сам да никад нећу заборавити своје ђачке дане.

Тања Мијалковић-ученик генерације 2002/03

Драгана Маринковић

Рано предвече. Седим сама у својој соби и посматрам капи кише како се сливају низ прозорска окна. Мир и тишину моје собе ремети звук рачунара, који је ту, у углу, уназад пар година. И као такав је незаменљив део ње. Незаменљив део мога рада, садашњег и будућег.  Одједном ми као бујица навиру сећања, кроз главу ми пролазе многи људи, сви лепи догађаји из моје, не тако давне прошлости. Ето, ове године славимо десет година матуре.У међувремену сам завршила Економски факултет, Радим као економиста неколико година. Могу рећи да сам веома задовољна. Посао који обављам ми пружа велике могућности за даљу едукацију, доста је иновативан. И наравно, подразумева употребу компијутера као основног средства за рад. А како је све то почело? И одакле ја ту?

  Kао и већина мојих вршњака, уписала сам средњу Економску школу не знајући баш много о природи стручности која се стиче после њеног завршетка. Време, професори, квалитет наставе је дефинитивно учинило своје. Оно што сам као своје сопствено понела након њеног завршетка је било велико знање из области економике, рачуноводства, финансија и наравно рачунарства. Kада се само сетим свих тих почетака, првих напора да савладамо активу и пасиву, разграничимо средства за производњу од основних средстава, или, наш први сусрет са рачунарима! Баук! Већина нас је тада први пут села уз компијутер! Па, чему служи ово дугме, а ова команда? Али, час за часом, уз упоран рад ђака и професора, и огромни ентузијазам, ми смо стигли и до другог места у Србији из области пословне информатике. Добили смо адекватну сатисфакцију за све што смо уложили! Тај осећај је нешто што ће вероватно заувек да остане у нама као нешто свечано, лепо и једноставно, речима неописиво.

 Решавање економских проблема уз примену рачунара је наша свакодневица, Ма колико неко био добар економиста, биће три пута бољи ако све то уме да уради употребом рачунара. Тај спој економије и рачунарства је неисцрпан извор могућности за обављање сложених послова и решавање много комплексних проблема. Оно што са сигурношћу могу да тврдим, јесте да Економска школа у Пироту даје извранредне могућности за стицање  таквог знања.

Најбољи ученици Школе у јубиларној години 2005-2006

Данијал Данијали, ученик генерације Економске школе, на пријему код Престолонаследника Александра Карађорђевића

Милијана Рангелов, ученица генерације Економске школе 2015/16