Оснивање и развој Економске школе 1956-1976.

 

После Другог светског рата, уместо Kраљевине Југославије, створена је нова држава, Федеративна Народна Република Југославија. Десиле су се многе револуционарне промене у свим областима живота. Те промене, уз нову комунистичку идеологију, која је заговарала прелазак приватне имовине у државну и друштвену, биле су најизраженије у школству. Динамичан развој индустрије и друштвених установа и институција условио је потребу за средњим стручним кадровима. Управо због недостатка стручних кадрова у економији наметнула се потреба за отварањем Економске школе у Пироту.

Првих година после ослобођења и успостављања социјалистичког друштва у Југославији, школе нису имале никакву самосталност у управљању. Њих су водили Савети за просвету НР Србије, срески одбори, општински органи и партијске организације. Средње школе оснивала су министарства и срески одбори, који су декретом постављали и разрешавали руководиоце и наставно особље.

Повремене занатске и административне школе већим делом су прерастале у  средње стручне школе. Образовање појединих струка преношено је у надлежност из једне школе у другу, делатност појединих школа проширивана је или ограничавана, а неке су и укидане. Дељен је исти школски простор или су школе пресељаване из једне зграде у другу. И наставни кадар је у таквим условима ретко био устаљен. Поједини наставници радили су у више школа истовремено или су, административно и по конкурсу, прелазили из школе у школу, дошколовавали се и мењали струке. У периоду после Другог светског рата извршене су бројне реформе школства, од којих су неке биле експерименталне и неуспешне. Динамичан развој средњих школа, каткад несистематски, последица је укупног развоја југословенске државе у савременом добу.

Школе економског смера различито су називане. До средине XX века, биле су то трговачке академије, а од 1946. и економски техникуми. Од почетка 1950. године, после изузимања из руковођења Министарства трговине и снабдевања и преласка у надлежност Министарства просвете, називају се економске школе. Захваљујући традицији образовања стручних кадрова у трговини из времена пре Другог светског рата и потребе за кадровима у економији после ослобођења, у Пироту су средином педесетих година XX века, отпочеле припреме за отварање школе. Средином педесетих година, пиротски крај је био неразвијено претежно пољопривредно подручје (80 % становништа бавило се пољопривредом). Пирот као седиште општине и среза имао је око 15 000 становника.

На предлог Комисије за школска питања при Савету за школство НОС-а Пирот, покренута је иницијатива за оснивање Економске школе у Пироту. На својој трећој седници од 24. априла 1956. године, одржаној у просторијама Секретаријата за просвету и културу, чланови комисије су у другу тачку дневног реда уврстили и иницијативу о отварању Економске школе. Чланови комисије били су: Тодор Славински, Никола Стаменовић, Миливоје Пешић, Живојин Ценић, Драгољуб Ђорђевић, Предраг Пешић и Рангел Тошев.

Живојин Ценић реферисао је у име Kомисије за испитивање могућности отварања средње економске школе у Пироту: “Kомисија је по налогу Савеза за школство НО Среза испитала потребе Среза за кадром за средње економском школом, па је установила да су потребе Среза велике; обишла је средње економске школе у Нишу и Београду и посетила Савет за просвету и културу НРС. У посећеним школама Kомисија се  упознала са радом, намештајем и училима пом. школа; у Савету НРС добила је упутства и норматив за отварање такве школе. Из свега установљеног Kомисија је мишљења да се предложи Одбору за школска питања и Савету за школство НО Среза отварање ове школе, јер за њом има потребе и услова. Никола Стаменовић-слаже се да средњу економску школу треба отворити у Пироту и то за сада сместити је у просторијама Гимназије, а у перспективи дозидати спрат на постојећој згради Гимназије или подигнути нову зграду. Други предлог је да се у дворишту Учитељске школе подигне вежбаоница, а просторије данашње вежбаонице уступити средњој економској школи. Kомисија је решила да предложи Савету за школство да се средња економска школа отвори у Пироту.”

На седмој седници Савета за школство Народног одбора Среза Пирот, одржаној 26. априла 1956. године у просторијама Секретаријата за просвету и културу, разматран је предлог комисије за школска питања да се у Пироту отвори средња економска школа. Седници су присуствовали: Никола Стаменовић, председник Савета и чланови: Тодор Славински, Стојадин Стошић, Никола Филиповић, Божидар Манић, Јанаћко Ћирић и Србислав Ранчић. Оправдано су били одсутни: Љубомир Наков и Станислав Ћирић. Седници је присуствовао и Божидар Тодоровић, шеф Одсека за просвету и културу НОО-е Пирот.

У име комисије за испитивање могућности отварања средње економске школе у Пироту, реферисао је Живојин Ценић, тадашњи директор Прве више гимназије у Пироту, члан комисије. “Из свега установљеног Kомисија је мишљења да предложи Савету за школство НОС-а отварање средње економске школе у Пироту, јер за њом има потребе и услова.”[2] Никола Стаменовић, отворио је дискусију по овом проблему и образложио потребе Среза за овом школом.”Божидар Манић-предлаже да се прво направи елаборат да нам Савет НРС одобри отварање средње економске школе, па онда вршити друге послове. Предлог образложити и добро документовати чињеницама шта све имамо од материјалних средстава и шта ћемо користити од учила у гимназијама. Навести и то да се ова школа отвара на рачун затварања једне више гимназије. Никола Филиповић-пита имамо ли ми материјалне могућности-новац за снабдевање школе са потребним материјалом. Тодор Славински-чита упутства Савета за просвету НРС и номенклатуру за отварање средње економске школе. Стојадин Стошић-изјављује да ми морамо да пожуримо са отварањем школе-са припремама за отварање школе-јер и Бела Паланка има намеру да отвори овакву школу иако има мање услова и потреба него ми. Говорећи о извештају друга Ценића, каже да је извештај јасан и поткрепљен чињеницама. Предлаже да се једна гимназија у Пироту затвори, а да се на њеном месту отвори средња економска школа. Савет решава да се још у току сутрашњег дана (27. 04. 1956.), спреми предлог за Савет за просвету и културу НРС. Никола Филиповић-предлаже да се донесе одлука да Друга виша гимназија у Пироту не врши упис у В разред за идућу школску годину. Стојадин Стошић-по питању проналажења новчаних средстава за потребе средње економске школе изјављује, да ће се новац створити у оквиру буxета за просвету. Никола Филиповић-предлаже да се апелује на НОО-а да и оне из својих буxета предвиде неку помоћ за ову школу.”

После опсежних и детаљних припрема Савет је коначно донео одлуку да предложи Народном одбору пиротског среза отварање средње економске школе у Пироту. Народни одбор пиротског среза, решењем бр. 6108 од 26. маја 1956. године, основао је четворогодишњу економску школу. На једанаестој седници Савета за просвету и културу НО Среза Пирот, одржаној 3. јула 1956. године, разговарано је о кадровима у средњој економској школи. “Никола Стаменковић-обавештава Савет, да су за економску средњу школу у Пироту за ову годину потребни: руководилац школе, директор, два наставника економиста и један наставник за српски језик. Остале часове по наставном плану и програму допуњавали би професори из Гимназије. Предлаже за директора школе Љубомира Златковића, професора Учитељске школе у Пироту, наводећи да је млад човек, полетан, добар организатор и политички правилно оријентисан. За професора Цветана Васова, професора Друге више гимназије у Пироту и Зорицу Мијалковић, економисту на раду у Народном одбору Среза Пирот. Обоје су завршили економски факултет, а Васов је професор математике већ неколико година у Гимназији. Предавали би стручне предмете. За наставника српског језика предлаже Јована Манића, наставника српског језика на раду у Осмогодишњој школи у Црноклишту. Друг Манић је завршио учитељску школу са одличним успехом а такође и Вишу педагошку школу. Наставу српског језика предаје у Осмогодишњој школи и показује одличне резултате. Пошто у економској школи не би имао пун број часова, остале часове до максимума допуњавао би у Гимназији.”

Сагласност Савета за школство НР Србије на решење НО Пирот о оснивању Економске средње школе у Пироту – 19.07.1956.године

 О смештају средње економске школе Савет је разговарао и донео одлуке на својој XII и XIII седници. “Никола Стаменовић-на прошлој седници Савета донета је одлука да се средња економска школа у Пироту смести у згради Учитељске школе. Сматрам да ово није добро решење. Kада смо донели одлуку о отварању средње економске школе ми смо мислили на просторије у Гимназији и то нарочито на велику салу, па смо те просторије показали и другу који је долазио из Савета за школство НР Србије по питању отварања ове школе и њеном смештају. Он је био јако задовољан са просторијама у Гимназији и баш због тога је и одобрено отварање средње економске школе у Пироту. С друге стране у поподневним часовима у Учитељској школи вежбају музиканти, па које год одељење буде радило неће моћи правино да се одвија настава, јер ће они сметати. Пошто ће зграда Школе ученика у привреди бити слободна, а у изградњи су још две учионице, то предлажем да се две учионице ангажују за ученике петог разреда и на тај начин да се смести средња економска школа. Ја немам ништа против да средња економска школа буде смештена у Учитељској школи, али мислим да то није подесно. Могла би де се узме у обзир и ова комбинација, да средња економска школа буде смештена у Вежбаоници, а да два одељења из Вежбаонице раде у Учитељској школи. Поред свега овога сматрам да је први предлог најповољнији и најбољи.”

 Божидар Манић имао је различито размишљање и став по питању смештаја школе: “Што се тиче смештаја средње економске школе ја мислим да би било много боље у Учитељској школи. Учитењска школа има 10 одељења а 15 учионица и онда би могло да се сместе још два одељења Средње економске школе, па макар два одељења радила и по подне. Сматрам ако ова одељења раде на једном крају зграде на другом би могли музиканти да вежбају и да не сметају правилно извођење наставе. Мени се чини да је Учитељска школа научена на добар конфор и да не буде такнута, а зграда Гимназије која нема тај конфор и није научила да одбија, она треба и сада да Средњу економску школу прими.”  Предлог за формирање Школског одбора Економске средње школе у Пироту разматран је и усвојен на XV седници Савета. “Предлог за формирање школског одбора Економске средње школе у Пироту, референт Тодор Славински. Школски одбор Економске средње школе у Пироту има да броји укупно 9 чланова. Овај број чланова школског одбора да бирају: једног члана организација Народне омладине школе, једног члана наставнички колектив школе, два члана зборови бирача и то једног блок Бериловска капија, а други блок Сењак; два члана привредне организације и то Срески савет земљорадничких задруга и Трговинска комора и девети члан Школског одбора је директор школе по дужности; Савет је усвојио предлог за формирање Школског одбора Економске средње школе у целости.”

Школа ће почети са радом 10. септембра 1956. године, са седамдесет ученика и ученица, сврстаних у два одељења. Истим решењем за директора школе у оснивању, постављен је Љубомир Златковић, професор географије Учитељске школе у Пироту. За секретара је именован Радомир Јовановић, учитељ, а за помоћног радника Драгољуб Игић. Њих тројица добили су задатак да пронађу простор у граду за нову школу, припреме упис првих ученика и обезбеде наставно особље.

 

 Факсимил решења бр. 6108 од 26. маја 1956. године,којим је основана четворогодишња Економска школа

 На школској свечаности поводом почетка рада новоосноване средње школе, уз пригодни програм за ученике и родитеље, председник Савета за просвету и културу НОС (Народни одбор среза) Пирот, проф. Никола Стаменовић, тадашњи директор Учитељске школе  у Пироту, говорећи у име оснивача школе, између осталог је рекао: “Задатак ове, Економске средње школе, је да да нашем срезу и нашој држави кадрове солидне економске спреме, стручњаке који ће сутра снажно кренути напред нашу социјалистичку економику у срезу и земљи.”[9] Школа је најпре почела да ради у згради Учитељске школе а следеће, 1957. године смештена је у приземљу Гимназије. Обе школе имале су тешке услове рада.

Записник са прве седнице Наставничког већ– 6. септембар 1956. године

 О скромним условима за рад најбоље говоре следеће речи из извештаја о успеху ученика на крају првог полугођа школске 1964. године: “Стара школска зграда подигнута је још у прошлом веку, донекле је исправна, није влажна, видљивост је добра. Водовода и канализације нема, загрева се пећима и санитарна опрема није најбоље заступљена. На једног ученика долази по 0.96 метара квадратних простора. Школа је слабо снабдевена очигледним средствима. Због недостатка просторија учила су смештена по ходницима.”

Из извештаја видимо да се услови у којима се радило 1964. године, нису променили у односу на саме почетке рада школе. Економске школе основане после ослобођења, радиле су према програму Трговачких академија које су постојале пре Другог светског рата.

Реализацију наставе у Економској школи започела су четири редовна професора:

–Васов Цветан (књиговодство и економија предузећа)

–Мијалковић Зорка (математика и привредна математика)

–Манић Јован (српски језик са књижевношћу)

–Kлисаревић Вера (дактилографија и пословно дописивање)

За професора географије примљена је Милошевић Љубинка. Први Школски одбор имао је девет чланова. За председника је избаран Гаврило Јовановић, начелник Секретаријата за финансије НОС Пирот.

Следеће школске године 1957/58. због одласка Љубомира Златковића на нову дужност, НОС Пирот за директора школе именовао је Миливоја Поповића, професора географије Више мешовите гимназије из Пирота.

Први директор Економске школе Љубомир Златковић са првим наставним колективом, школске 1956/57.

Радомир Јовановић-секретар школе, Мирјана Станковић Митић Цица-професор физичког васпитања, Љубомир Златковић-директор школе и професор географије, Љубинка Јовановић Милошрвић, професор географије, Оливера Клисаревић-професор француског језика и Јован Манић-професор српскохрватског језика, испред зграде Учитељске школе (Педагошке академије)1956/57.

Прва генерација ученика Економске школе, 1956/57.

Школске 1959/60. прва генерација ученика Економске школе полагала је матурски испит. Школа је тада имала осам одељења и била је смештена у приземљу Гимназије. Тих година отворено је одељење економског техничара финансијског усмерења-јавни приходи и школа је добила коначну физиономију са сва четири разреда и осам одељења. У школи се организује  припремни курс за полагање испита за квалификоване раднике у трговини и захтев Трговинске коморе среза отворено истурено одељење Трговинске школе из Ниша. Између Економске школе и Трговинске школе из Ниша потписан је уговор о сарадњи на образовању трговинских кадрова 28. октобра 1960.

Почев од 1960. па до 1975. године, колектив Економске школе је углавном био непромењен. То је период када су постављени темељи угледне Економске школе који је задржан до данас. Економску групу предмета водили су:

• Kњиговодство: Нада Манић, Миљана Илић и Босанка Стаменовић.
• Економију предузећа и робни промет: Миладинка Иванов, Олгица Петковић и Олгица Видановић.
• Политичку економију: Олгица Петковић
• Привредни систем: Олгица Петковић
• Статистику: Споменка Бошњаковић
• Привредну математику: Владислава Kостић
• Српски језик: Правда Николић, Мирољуб Стојановић и Ранко Антић.
• Руски језик: Јован Павловић
• Француски језик: Храна Машевић и Милунка Пешић.
• Математику: Јован Јовановић и Иван Иванов
• Историју: Бошко Ђорђевић
• Географију: Љубинка Јовановић
• Дактилографију и стенографију: Вукосава Милић и Света Станојевић
• Телесно васпитање: Минчић Звонимир.

Колектив Економске школе школске 1959/60.

Kолектив Економске школе 1965. године

Десетогодишњица постојања Економске школе прослављена је 1966. године. Том приликом организован је богат културно-уметнички програм и додељене су награде најуспешнијим ученицима школе.

Божидар Јовановић поводом прославе десетогодишњице школе каже: „Наша генерација је била у четвртом разреду, када су почеле припреме за обележавање првог јубилеја наше школе. Било је више манифестација-спортских и културних, али је најупечатљивија била академија са рециталом, одржана 9. априла 1966.године. Наиме, драмска секција, коју је тада водио професор српско-хрватског језика Ранко Антић, припремила је позоришну представу ДР од Бранислава Нушића. Колико се придавао значај овоме, види се по томе што нас је припремао професинални редитељ из Београда Зоран Панић. Са нама су глумили и професионални глумци из пиротског позоришта.  Школски лист „Млади економист“ је донео најуспешније ђачке радове. У оквиру прославе било је организовано књижевно вече на коме су учествовали познати књижевници: Брана Црнчевић, Матија Бећковић и Жика Лазић. Цео град је уживао у манифестацијама Економске школе поводом првих десет година постојања и рада.“

Лист „Млади економист“ издат поводом обележавања десетогодишњице рада Економске школе бр. 2 од 10. априла 1966.

Предлог за лого школе из 1966. године

Наставни колектив из 1972. године

Професори Економске школе 1973/74. године

Наставни колектив Економске школе 1975/76. године