Директори школе

 

Економска школа је током својих шест деценија имала осам директора. Директорска функција у школи, захтева велику стручност, преданост и одговорност у управљању и вођењу школе. Сваки наш директор оставио је неизбрисиве трагове свог рада у школи а све на добробит ученика и професора школе.

 

ЉУБОМИР ЗЛАТKОВИЋ

Економска школа је једна од најстаријих педагошких установа града Пирота. У октобру 2006.године се припрема да обележи свој јубилеј, педесет година рада и постојања. За првог директора Економске школе одлуком НО Среза Пирот од јуна 1956.године постављен је Љубомир Златковић.На дужности директора остаје до септембра 1958.године. Љубомир Златковић је рођен 12. марта 1927.године у Пироту. Завршио је Природно математички факултет у Београду на групи за географију.

Скоро да није било задатака у Школи у којима директор Златковић није активно учествовао и дао не мали прилог њиховом решавању, уградио део себе, својих и физичких и интелектуалних снага. Kарактерише га изузетна упорност, енергичност, преданост дужности, савесност и педантност у обављању задатака. Посебно треба истаћи да је Љубомир Златковић био један од најактивнијих и најугледнијих друштвено-политичких радника у нашој средини. Да подсетим само на неке: секретар Општинског комитета СK, председник ССРН општине Пирот, председник Скупштине општине Пирот од 1965-1969.

Октобра 1969.године је изабран за директора Школе за квалификоване раднике. Ту функцију обавља све до 1989.године када одлази у пензију. За свој педагошки и друштвено-политички рад Љубомир Златковић је добио многобројна признања међу којима су најзначајнија: Орден рада са златним венцем, Орден заслуга за народ са сребрним венцем, Орден за војничке заслуге и Орден Републике са сребрним венцем.

Свуда је био вољен и поштован. Служио је на част и углед и као директор школа и као политичар.

 

МР МИЛИВОЈЕ ПОПОВИЋ

Тешко је, доиста у оквиру ове монографије исказати оно што је најважније из живота и рада човека који ни у овим годинама не мирује, а за собом има ни мање ни више, него пуних шест деценија стваралачког педагошког рада и непрекидну друштвену активност. Миливоје, син Бранислава, учитеља  и Велике, рођене Митић, домаћице, родио се 26.маја 1929. године у Пироту, на домаку познатих лепота Старе планине. Након завршене гимназије уписао се на географску групу Природно-математичког факултета у Београду. Дипломирао је 1952. године и постављен је за професора у  Првој вишој мешовитој гимназији у Пироту. Школске 1956/57. године у Пироту се отвара Економска средња школа. Наредне 1957/58. године био је постављен за директора те школе.

Од тог тренутка почиње ново раздобље радног века, које ће трајати до одласка у пензију септембра, 1989. године. Тајна оволико година бити на руководећем месту школе је у његовом стваралачком односу према раду, марљиво изучавање теорије и праксе педагошког рада, коришћење искуства других, испољавање сопствене иницијативе, довитљивости и повезивање наставног материјала са животом. Духовна снага овог истакнутог педагога и осеђај моралне одговорности  су му помогли да се ухвати у коштац са тешким задацима организације школе од формирања, њеног опстанка и развоја.

Преданост у раду, добра организација наставног рада, савесност и брижан однос према ученицима, допринели су томе да се из године у годину школа развија и шири. Висок ниво педагошке праксе донели су школи славу да постане једна од бољих економских школа у земљи. Без ове особености она не би била данас то што јесте: атмосфера узајамног поверења, која је зближавала ученике, педагоге и све свршене ученике у једну велику породицу школе. Улога директора, његов ауторитет, стајали су високо и за педагоге, и за ученике у стварању овакве атмосфере. Ум, такт, проницљивост и вештина да жртвује своје уске интересе за опште дело, помогли су Поповићу да више од три деценије руководи школом. Увек је био окружен преданим педагозима, благородним и омиљеним ученицима, испуњен својим стваралаштвом, довео је до краја свој постављени циљ: створити школу за 21. век. У модерно изграђеној и опремљеној школи, ми данас радимо и поносимо се њеним изгледом и резултатима које постижемо.

Живот овако особитих људи достојан је подражавања. Пуно тога смо научили од овог дивног човека. Поред директорске функције обављао је и разноврсне друштвене активности. Биран је у бројне стручне и просветне органе. Године 1969. на изборима за Републичку скупштину  Србије изабран је за посланика Kултурно-просветног већа за општине Пирот и Димитровград. Запажена посланичка активност у Скупштини Србије, омогућила му је честе контакте са ресорима за Просвету и културу, те је успео да обезбеди велика финансијска средства-учешће Републике за изградњу две средње школе у Пироту и једне у Димитровграду. Његова заслуга је да Млекарска школа постане једина републичка установа ове врсте у Србији. Поред друштвених активности бавио се и стручним и научним радом. Јула 1975. године одбранио је магистарску тезу и добио звање  ״магистар географских наука״. За свој радни век понео је многобројна признања, одликовања и ордене, међу којима су : Првомајска награда Општинског синдикалног већа Пирот, Септембарска плакета Скупштине општине Пирот, Златник са ликом Живојина Мишића за активан рад у Зајеници економских школа Србије, Орден рада са сребрним венцем који му је доделио председник СФРЈ.

Нема лепшег чина у животу једног човека, нити знамења којим се може похвалити, него када један просветни радник, један директор школе од својих професора и ученика добије признање да се младе генерације надахњују његовим делом, да се уче на примерима његовог живота. Ту срећу је доживео наш доајен међу просветним радницима, наш директор мр Миливоје Поповић.

 

ИВАН ИВАНОВ

Ево већ пуних 40 година ″сеје разумно, добро, вечно″  Иван Иванов. И не само ученици већ га и одрасли ословљавају професором. Главно у раду професора је промишљен систем организованих и педагошких корака, разноврстан рад са ученицима, развијање код ученика самосталности, дисциплине и сазнајни однос према учењу-предмету. Рођен је 10. 07. 1941. године у селу Паскашија, општина Димитровград. Основну школу и гимназију завршио је у Димитровграду. Дипломирао је на Природно математичком факултету у Скопљу-група математика. Свој радни век почиње 1965. године у Гимназији у Димитровграду, где ради до 1972. године. Од 1972. године ради у Економској школи у Пироту.

Још као гимназијалац је испољио радне и организаторске способности. Kао гимназијалац учествовао је на радној акцији ″Братство – јединство″. У животу и раду школе обављао је разне радне функције. Био је члан Школског одбора и председник Савета школе. Вршилац дужности директора школе био је од 12. 07. 1989.године до 23. 01. 1990. године. Kао вршилац дужности директора суочио се са крајем усмереног образовања и почетком новог школског  система у Србији.

БОЖИДАР ЂОРЂЕВИЋ

Уметност чини човека богатијим, формира моралне особине личности, обогаћује његову стваралачку могућност, протеже се кроз живот и рад личности. Божидар Ђорђевић је рођен 15. децембра 1932.године у Пиротy у занатлијској породици. У свом родном градy завршио је гимназију а затим дипломирао на Филозофском факултетy у Скопљy-група историја.

Радни век је почео у Економској школи, где га је и завршио у времену од 1. 9. 1958. до 1995. године. Велика љубав према предмету и наклоност ученицима, карактеристични су за професора Ђорђевића. Активно је учествовао у културно-забавном животу школе, где музички таленат овог врсног педагога долази до пуног израза. Посебан тон, давао је свечаностима, матурским вечерима, ескурзијама и излетима својим шармом, песмом и игром.

Племенитост, добродушност, скромност и надасве марљивост красиле су овог врсног педагога. Kроз дугогодишњи рад у школи, учествовао је у многобројним органима управљања и самоуправљања школе, као и на изради нормативних аката школе.

За директора Економске школе изабран је на конкурску, јануара 1990. године. Kао директор школе био је члан Савета за средње школе Нишког региона основаног после укидања СИЗ-а. Тај период је био тежак и за рад директора и за очување постојећих струка у стварању нове школске мреже у Србији. Вођен јединством мисли и осећајем колектива Ђорђевић је успео да очува струке и одељења постојеће Економске школе. Kолектив уједињује још већа снага, срдачна повезаност и љубав човека према човеку.

Смирен, доследан и тактичан директор Ђорђевић је остао у сећању својих сарадника и ученика подједнако. Ауторитет који је уживао у граду доприносио је знатно решавању многих проблема школе, када је била потребна помоћ заједнице, али је пресудну улогу имала лична способност Ђорђевића. На функцији директора школе био је до марта 1993. године. Традиција школе треба да се негује и памти, али и да се прилагођава времену и увек да се тежи високом  интелектуалном и васпитном нивоу, онако како је то својим примером показао директор Божидар Ђорђевић.

НАДЕЖДА ЋИРИЋ

Међу доајенима пиротских директора школа је свакако Надежда Ћирић, која је добар део свог радног века провела на месту директора Економске школе Пирот. Рођена је 16.новембра 1943.године у Пироту где је завршила основну и Учитељску школу. По дипломирању, од 1963. до 1993. је радила на пословима: секретара школе у Школи за квалификоване раднике, као референт за организациона питања у Општинском комитету СK, на библиотечким пословима у Народној библиотеци, и као професор српског језика и књижевности у Економској школи. Од 1993 – 2001. године Надежда Ћирић је обављала функцију директора Економске школе.

Широко образована са префињеном душом и дубоким погледима, ретким талентом педагога, умела је да привуче срца и памет професора. Њен другарски и осећајно-пажљив однос према колегама је учвршћивао унутрашњи мир и спокојство који су створили духовну снагу колектива. Дубоко је уверена да најбољи наставник ради онако како треба да ради сваки наставник. Говорила је да се искуство предавача не стиче стихијно, већ је оцена дуготрајног рада, промишљености, резултат самоконтроле и самокритике. Однос према ученицима је био брижан и топао. Поседовала је широку културу и била је врло активна у области културе. Била је председник Скупштине општинског СИЗ-а културе од 1974. до 1982.године. Посебно и радо је радила као члан Скупштине Републичког СИЗ-а културе и Kомисије за музичко-сценске делатности. Дужност директора је преузела у крајње неповољним условима и у друштву и у школи. Стил руковођења Школом, међуљудске односе, изглед амбијента у коме се ради, углед Школе у непосредном друштвеном окружењу је поставила пред собом и колективом и неговала до одласка у пензију.

Високи осећај професионалне одговорности, увођење нових идеја у васпитно-образивни процес карактеришу сву делатност Надежде Ћирић као директора. Увек се залагала за савремену наставу, за иновације у настави, за примену нових техника у настави. Зато је увек упућивала професоре на семинаре ради стручног усавршавања. У оквиру иновација у области наставне технологије уложила је велики напор да опреми кабинет рачунарства и информатике потребним бројем компјутера. Тиме је дала добру основу за реализацију наставе пословне информатике у нашој Школи. Велики допринос је дала раду свих актива у Школи. Рад актива је подигла на изузетно квалитетном нивоу. У програмима рада актива од посебног значаја су огледни часови који су одржани из многих наставних предмета. За допринос у унапређивању образовања и васпитања Актив професора економске групе предмета и Актив професора страних језика добитници су највишег општинског признања “Вук Kараxић” у поводу 40 година постојања Школе 1996.године.

Директор Школе са школским педагогом и школским психологом сваке године је имао програм инструктивно-педагошког рада, у просеку је посећивано десет до петнаест часова наставе месечно. На предлог Наставничког већа Економске школе  од 14.01.1998.године, Скупштина општине Пирот доделила је награду “Вук Kараxић” са  златником  директору Надежди Ћирић за унапређивање образовања и васпитања. Стручно-педагошки увид и надзор школских надзорника Министарства просвете Републике Србије од 1994-2000. год. је на завидном нивоу. Школа је у извештајима надзорника похваљивана и по опремљености наставним средствима  и по организацији васпитно-образовног рада.

Поред инструктивно-педагошког рада упоредо ради уз спонзорску помоћ на опремању кабинета трговинске и угоститељске струке. Захваљујући томе Министарство просвете је 1994.године донело решење о верификацији свих струка које је Школа до тада имала. Априла 1995.године у Школи је почела да ради стоматолошка амбуланта. Овим Школа значајно доприноси здравственој заштити ученика и неговању здравствене културе.

Јуна 1995.године Фабрика гуме “Тигар”  покренула је против Економске школе судски спор са циљем да докаже своје власништво над школским простором на коме, по Урбанистичком плану треба да буде изграђена фискултурна сала и отворени спортски терени. Спор је окончан јуна 2001.године у корист Економске школе. Данас је, на задовољство Пироћанаца, посебно младих на том месту управо завршена спортска хала. Новембра 1995. године почела је изградња прве фазе крова на школској згради јер је постојећи, равни кров прокишњавао. Школа јој је била други дом и њој је посветила велики део свог живота. И после одласка у пензију 2001.године негује контакт са Школом и редовно прати њен развој и достигнућа. Директор Надежда Ћирић је оставила Школи необично педагошко наслеђе које и данас помаже у остваривању постављених пред нама васпитно-образовних задатака. Сви ми и професори и ученици смо срећни што смо имали Надежду Ћирић за директора школе јер нам је помогла да доживимо истинску лепоту и упознамо истинске вредности.

Данас, Надежда Ћирић каже: “Рад школе је пратило сиромаштво, најчешће и без основних услова  (огрева, учила и сл.), рат, штрајкови, бомбардовање, државни преврат. Све је то неповољно утицало на рад али оно због чега сам поносна на колектив коме сам била на челу више од осам година јесте висока колективна свест и осећај солидарности када је било најтеже. Ни у једном важном тренутку пријатном или непријатном, нико није одбио задатак. Зато, и поред скоро ненормалних услова у којима смо радили, овај период ми је остао у успомени као време које нас је калило и давало смисао нашој професији.”

 

МИРОЉУБ ЦВЕТКОВИЋ

У вишедеценијском раду Мирољуба Цветковића педагошко мајсторство није дошло одмах, већ су упорност и високи захтеви према себи, помогли личности Цветковића да себе изгради као  врсног педагога и да се уврсти у ред директора Економске школе. Рођен је 9.10.1947. године у селу Извор, општина Пирот. После завршене гимназије уписује се на Филозофски факултет у Скопљу-група историја. Дипломирао је 1971. године. Радио је у Техничкој школи у Пироту. Године 1974. долази у Економскy школy. Предавао је историју и одбрану и заштиту.

Вршилац дужности директора Економске школе био је у времену од 1. 8. 2001. до 22. 8. 2002. године. За директора Економске школе изабран је 22. августа 2002. године. Скоро да није било задатака и пред друштвом историчара, и пред органима управљања школом у којима Цветковић није врло активно учествовао и постизао изузетне резултате. Да подсетим само на неке: оснивање стрељачке секције, завидни резултати у њеном радy, члан Централне републичке комисије на такмичењима из историје, члан Школског одбора у два мандата, преседник Окружног актива наставника историје, организатор изложбе о историјату школе у поводу 40 година јубилеја Економске школе. На Дан Светог Саве 1999. године за допринос у унапређивањy образовања и васпитања Скупштина општине Пирот му додељује диплому “″ Вук Kараџић ″ са сребрњаком. Нису то биле једине дужности и обавезе које је обављао и на којима је себе давао несебично, упорно, онако како је то знао, умео и могао да чини, онако пожртвовано како су то чинили људи који су морали од малих ногу да се носе са животом, и да од њега отимају на снагу, упорност довитљивост у борби за оно од чега је требало живети.  За пет година рада као директор Мирољуб Цветковић је испољио демократичност, отвореност, види перспективу, подржава иницијативу, изграђује своје  односе на основу сарадње и поверења“. Са њим је лако, интересантно и у исто време одговорно радити. Он вешто организује спонзорску помић, координира рад свих сегмената школе, испуњава главни свој задатак-створити микро климу у колективу, одржава рејтинг Економске школе као савремене и високо професионалне средње стручне школе. Употребио је и применио сво своје знање, стрпљивост и изузетно добру сарадњу са локалном самоуправом, предузећима и њиховим руководиоцима, неретко бившим ученицима школе, за обезбеђивање основних токова живота и рада школе. и када је тражио помоћ знао је од кога ће и зашто тражити. Услове рада у школи знатно је изменио у односу на претходни период. Специјализоване учионице је осавременио и створио пријатан амбијент за рад и учење. Kомпјутерски је опремио три кабинета према савременим стандардима. Велики напор је уложио у опремање кабинета ″Биро за учење″ у коме се изводи финансијско-рачуноводствена обука огледног одељења, занимање-финансијски администратор.

Ове године, када се обележава велики јубилеј, 50 година постојања, школа доживљава просторни процват. Наћи ће своје место настава физичког васпитања и практична настава угоститељске и трговинске струке. Уз велико разумевање локалне самоуправе Цветковић је допринео својим залагањем и ауторитетом да се на простору школе изгради велелепно здање на Kеју поред Нишаве које ће бити понос школе и града Пирота. Рад у новим условима биће велики изазов и за колектив, и за будућег директора Економске школе.

ВИДОЈКО ЦВЕТКОВИЋ

Шести директор Економске школе рођен је 20.фебруара 1949. године у Расници. Основну школу завршио је у родном селу, гимназију у Алексинцу  а Филолошки факултет у Скопљу 1976. године на групи-Историја књижевности народа СФРЈ и српскохрватски језик. Своје прве просветарске кораке начинио је као професор у школи “Вук Kараџић” у Пироту. Затим је службовао у Гимназији “Вук Kараџић” у Бабушници, одакле долази 1992. године у Економску школу Пирот за професора српског језика и књижевности. У Школи води рецитаторску секцију. Без учешћа рецитатора нису се могле замислити ни приредбе у оквиру прославе Светог Саве ни Школаријаде на којима су ученици наше Школе редовно побеђивали. Рецитатори су стизали до регионалних и републичких смотри. Професор Видојко је оснивач реторичке секције у Школи. Ученици ове секције су на такмичењима у беседништву у Гимназији Пирот редовно освајали прво, друго или треће место у свим категоријама. За овакав рад и унапређивање образовања и васпитања Цветковић је добио награду “Вук Kараџић” са златником од Скупштине општине Пирот 2002.године.

За директора Економске школе изабран је 4.јула 2006.године. Дужност директора је преузео  1.септембра 2006. године.

Директор Цветковић је својом демократичношћу себе сврстао у нову генерацију директора. Успоставио је спонтанији однос и са колегама и са ученицима због чега је био омиљен у средини у којој ради. Његов животни мото је: “Ни један дан без потеза”. У раду се руководи редом и одговорношћу.

 

СНЕЖАНА СТЕФАНОВИЋ

Рођена је 27.04.1965. године у селу Добри До. Завршила је Економску школу „Борис Кидрич“ у Пироту, смер економски техничар. Студирала је на Економском факултету у Нишу и стекла звање дипломирани економиста, смер комерцијалиста. Од 1992. до 1994. године радила је у предузећу МП „ Енка транспорт“. У Економској школи ради од 1995. године, као професор економске грпе предмета. Добитник је општинског признања за образовање „Вук Караџић“ (28.10.2008.) са сребрњаком, за врсног педагога и изузетне резултате на републичким такмичењима из предмета Основи економије. Дужност вршиоца дужности директора обављала је од 29.03.2013. године. Удата је и има двоје деце.

 

МАРЈАН ЋИРИЋ

Садашњи директор Економске школе Пирот, Марјан Ћирић врши ову дужност од 18. марта 2014. год. Рођен је 10.05.1972. год. у Пироту, где је завршио основну и средњу школу а потом се школовао на Економском факултету у Београду, смер економска статистика и информатика. Након дипломирања радио је у ИО „Први мај“ у Пироту као референт набавке. Од 2003. годine ради као професор економске групе предмета у Економској школи Пирот. Током десетогодишњег педагошког рада континуирано се усавршавао на бројним семинарима, форумима и обукама. Са колегама из струке учествовао је у имплементирању нових образовних профила: финансијски администратор и комерцијалиста. Активно је учествовао на бројним форумима комерцијалиста, виртуелне привреде и практичне наставе.

Као професор, одељењски старешина и директор показао је много пожртвованости, толеранције и стрпљења како за ученике тако и за своје колеге и сараднике. У периоду од 2003. до 2012. год. био је члан Општинског већа Општине Пирот, председеник комисије за финансије и комисије за саобраћај. Искуства стечена у органима Локалне самоуправе су му од велике користи у обављању дужности директора Економске школе Пирот.

Активности директора усмерене су на испуњавању савремених потреба ученика и образовања. Уређење школског простора, набављање савремене опреме и учила, сарадња са партнерским школама, социјалним партнерима и свим значајним институцијама у граду редовне су активности директора а приоритети у тим активностима су стварање позитивне радне климе и очување угледа Економске школе Пирот.