Трговачко-занатска вечерња и недељно-празнична школа 1898-1914.

После претварања Трговачко-занатлијске школе у Гимназијску реалку, у Пироту је 1898. године, отворена Трговачко-занатска недељно-празнична школа. Школа је радила на основу Општих правила за уређење занатлијско-трговачких вечерњих и недељно-празничних школа, која су усвојена марта 1899. године. Задатак школе био је да занатлијским и трговачким ученицима (шегртима) и помоћницима (калфама) даје основна и стручна знања, потребна за њихов занатлијски и трговачки позив. Школа је имала два одсека: трговачки и занатлијски. Сваки одсек имао је два течаја: нижи и виши. Нижи течај трајао је три, а виши најмање две године. Предмети који су се предавали у школи били су:

хришћанска наука, с најважнијим молитвама
кореспонденција
занатлијска и трговачка рачуница
основи физике и хемије
земљопис
занатлијско и трговачко књиговодство
законодавство:

-еснафска уредба

-менично и трговачко право у ужем обиму и

-најважнији прописи стецишног поступка

познавање робе
цариништво
цртање: геометријско, слободноручно и стручно занатлијско
краснопис
немачки језик

Распоред часова који је састављао наставнички савет према месним приликама одобравао је министар народне привреде. Предавања у школи држана су недељом и празником са три часа пре и два часа по подне. Уторком и четвртком два часа и то зими од 18 до 20, а лети од 19 до 21 сат. Настава није држана првог и другог дана Божића, Ускрса и Духова; затим у данима државних светковина и за време месних панађура (вашара). Упис ученика у школу обављао се од 1. до 15. августа. Школска година почињала је 21. августа, трајала је до 24. јуна. Предавања су почињала 15. августа.

Годишњи испити одржавани су од 1. до 24. јуна. испитима је присуствовао изасланик министра народне привреде и школски одбор. Школска управа није од ученика наплаћивала никакву школарину. Сваки старешина занатлијског и трговачког еснафа био је обавезан да води спискове ученика и калфи. Списак су подносили школској управи. Њихова обавеза била је и да позову све мајсторе и трговце да се са својим ученицима и помоћницима пријаве школској управи од 1. до 10. августа. Занатлије и трговци били су дужни да своје ученике и помоћнике пошаљу у школу. За трговце и занатлије који нису слали своје ученике и помоћнике у школу биле су предвиђене казне по еснафским кривицама и казнама у еснафској уредби. Школска управа била је дужна да крајем сваког тромесечја извештава занатлије и трговце о успеху и владању њихових ученика и помоћника.

Наставнике је постављао и смењивао министар народне привреде по предлогу школског одбора. Министар је одређивао хонораре или према броју часова или одсеком годишње. Врховни надзор над радом школе имао је министар народне привреде. Министар је постављао и управника школе. Школски одбор бринуо се о раду школе. Чланови школског одбора били су директор гимназије у месту, један судија првостепеног суда, окружни инжињер и четири еснафске старешине, двојица од занатлијског и двојица од трговачког реда. Пословођа у одбору био је један од наставника школе. Наставнички савет чинили су управник и наставници школе. Школа се финансирала еснафском помоћи, приходима од забава и јавних предавања, приходима од поклона и завештања појединаца, годишњом помоћи од округа и срезова и годишњом помоћи Министарства народне привреде. Међу наставницима и управитељима Трговачко-занатлијске школе у Пироту између два светска рата треба издвојити:

Николу М. Ракића-управитељ (1908-1909)
Владимира Радића-управитељ (1910)
Kосту Н. Kостића-професор српског језика и земљописа
Анту Антића-кореспонденција и књиговодство
Душана Живановића-кореспонденција и књиговодство