Послено-трговачко училиште

За развој школства у Србији XIX века велики значај има доношење “Устројенија јавног училишног настављенија” из 1844. године. “Устројенијем” је уобличен школски систем у ондашњој Србији. Овим законом биле су предвиђене четири врсте школа: основне, послено-трговачке, гимназије и лицеј. Под окриљем Митрополије постојало је и “Богословско училиште”.

“Устројенијем” је установљена нижа средња школа која ће се звати Послено-трговачко училиште. Школа је требало да ученицима пружи образовање из привредно-трговачког живота. Српски трговци су тиме престали да се школују у грчким и аустријским школама. У послено-трговачким училиштима изучавали су се следећи предмети:

рачуница обична и трговачка
књиговодство-просто и двојно
планиметрија
земљописаније и повјестица укратко
јединствена историја
технологија
механика (статика)
хемија
тумачење страних речи које су се одомаћиле у трговини и занатима
српски језик
немачки и новогрчки
краснописаније
начертаније
моделовање

Већина трговаца, с обзиром да је радно време било неограничено у трговачким радњама, избегавали су да калфе и шегрте шаљу у школе. Прве школске установе у пиротском округу биле су основне школе. До 1878. године у Пироту није било стручних школа. “Године 1878, у Пироту је отворена Трговачко-занатлијска школа, једина таква школа у нашој земљи”. На основу одлуке српске владе од 30. септембра 1878. године, у Пироту је почела да ради Трговачко-занатлијска школа. Пошто је било тешкоћа око уписа, јер се јавио мали број кандидата, предавања су почела тек 22. новембра исте године. “Школа је тада имала два наставника, једног послужитеља и дванаест ученика, а била је смештена у општинској згради, вероватно до Старе цркве на Пазару, у којој се налазило и друго одељење првог разреда женске основне школе. Сем редовних било је и ванредних ученика.”

Развој градске привреде, а посебно трговине и занатства, тражио је, поред општих и шира стручна знања која су шегрти и калфе до ослобођења од Турака стицале само у процесу рада, без теорије. Зато се одмах по ослобођењу, на основу одговарајућег закона о стручним школама из ресора Министарства народне привреде, отвара Трговачко-занатлијска школа у Пироту, 30. септембра 1878. године. Министар просвете Србије упутио је службени акт Панти Срећковићу, начелнику Округа пиротског, којим га обавештава да је школа основана ,,да би се задовољиле индустријске и трговачке потребе народа у Пироту и околини”. Окружном начелнику наложено је да се први разред отвори чим дођу постављени наставници, да Општина пиротска спреми стан и школски намештај, а све остало ће се подмирити из државне касе. За наставнике школе постављени су Аранђео Раша Милошевић, Светозар Ј. Марковић и Петко Николић, постављен касније за црквено и световно певање и науку хришћанску. Школа није почела да ради у предвиђеном року због неких потешкоћа око броја ученика. Настава је почела тек 22. новембра 1878. године. Школска година завршавала се јуна месеца када су се одржавали јавни испити у присуству наставника, родитеља и грађана Пирота. Ученике је испитивао изасланик Министарства просвете и црквених дела за Пиротски, Нишки, Топлички, Врањски и Ужички округ Милош С. Милојевић. Октобра 1879. године, српска влада донела је одлуку да се Трговачко-занатлијска школа преобрати у дворазредну гимназијску реалку.